Fijakerom po Srbiji...

"Slatko od trešanja, zamagljena čaša hladne vode i majušna čašica domaće prepečenice – tako započinje dan u Srbiji. A te trešnje, ta zlatasta sunca poslužena s ljubavlju, što se presijavaju u sićušnoj staklenoj činijici, spiraju istog časa gorki ukus promašenosti i uzaludnosti na našim nepcima. Poput male Madlene umočene u čaj u Prustovom "Traganju za izgubljenim vremenom", one nam ponovo vraćaju odavno izgubljeni ukus blagoslovene bliskosti i dobrote.

Čašica šljivovice, prepečenice iz manastira, sa zadrškom, blago klizeći niz grlo, pali svojom vrelinom utrobu. Osećate ukus tradicije i vremena, blagost i žestinu, pritajenu životnost ovog srpskog eliksira koji vas istovremeno i opušta i uzbuđuje na jedan neviđen način; to je tajanstvena mešavina ukusa šljiva i mirisa zemlje, inata i obesti; blage sete, optimizma i nade. U tom ukusu iz te krhke staklene čašice kao da je sadržana čitava Srbija koja vas neodoljivo obuzima i žari.

Plahte i jastuci u skromnoj sobi u Srbiji uštirkani su, šušketavi i nevini; mirišu na dunje sa ormara, bosiljak, detinjstvo i mladost, na nešto prisno, ušuškano i nežno."